Patricia
Ja nikakvog sluha nemam. Kad zapjevam to je strašno. Kad mislim da sam dobar kažu da sam pretjerao. Sutra ujutro trpim strašne kritike.
Ali, u prve tri sekunde prepoznam svaku pjesmu iz šezdesetih, sedamdesetih a i kasnih pedesetih. I čini mi se da niko ne uživa u toj muzici kao ja.
1960 godine Felinijev film La Dolče Vita sa Marčelom Masrojanijem i Anitom Ekberg je uzdrmao Evropu i svijet. Nezaboravna je scena kad se Anita tušira u fontani Di Trevi sa sifonima pole metra ispred a Marčelo zagazio do koljena je kuži i ne zna šta bi dalje.
A u pozadini je muzika koja nas je sve uzela: Patricia - Pereza Prada.
E, ta Patricia je odmah došla u naše “Prostorije”.
Donio ju je Ferdinado “Nando” Mannara – Talijan.
Imigrant u Sarajevo. Stari mu, stolar po struci protjeran sa Sicilije iz grada Agrigento kao komunista a Sarajevo ga prihvatilo.
Nando je došao u našu raju preko crkvene veze naše Gracijane Herceg - Ivicine stare.
Nando i brat mu Andjelo su se pojavili kod nas decembra 1959 u kratkim hlačama.
Nisu veze imali kakva je klima u Sarajevu.
Patricija - strana “A”, strana “B” Why Wait – Zašto čekati.
Ko nije čuo i razumio Particiju, mislim, da je puno profulio u latino američkoj muzici.
Why Wait – u jednom trenutku muzika stane – Nando u perfektnom odijelu sa kravatom se zamrzne, a mi s njim. I onda idemo dalje. To je bio strašan fol.
Prije dvije godine sam bio na službenom putu u Meksiku. Ispred fabrike koju sam posjetio za mene ja bila zadužena Patricia Čhaves. Vrlo pametna i obrazovana mlada djevojka. Ona me je vodila na ručkove i večere. 27 godina, ista ko Sarita Monitez samo viša za jedno dvadeset centi.
Nije imala šanse kod mene iz dva razloga:
a) moja žena je ljepša od nje,
b) ja sam stariji od njenog starog pet godina a kaže da joj je stari jako bolestan a i ako umre naživio se je.
Odvela me je na večeru u najotmeniji lokal u starom gradu Guanajuato.
Gledajući da što prije odradim tu večeru, izmedju ostalog sam nastojao da budem interesantan.
Postavio sam joj pitanje: Mora da ti je stari dao ime po Patriciji Pereza Prada?
Kaže, molim! Ne razumijem.
Rekoh, pa Perez Prado i Patricija pa to mora biti odavde.
Kaže, ja ne znam i nikad nisam čula za toga Pereza Prada i njegovu Patriciju.
I onda sam otvorio “Menu” muzike koji je bio ispred nas na stolu, našao Patriciju i naručio da je orkestar odsvira.
Patricia je našla sebe u divnoj muzici Pereza Prada a ja, kad sam došao kući mojoj lijepoj ženi u Edmonton sam rekao da je bilo interesantno u Meksiku.
I jeste. Otrkrio sam Patriciju Patriciji.
Nerko
Komentari na price
2008-03-14 - Nerko
Venti quattro mille baci
Venti quattro mille baci
Ne znam je li neko prokuzio da je Talijan na ovoj gore slici uslikan s ledja.
Jer: Na San Remu 1961 Adriano Celentano je poceo svoju pjesmu “Venti quattro mille baci” tako sto je bio ledjima okrenut publici. A onda je kad je odpjevao “Amami, ti voglio bene...” skocio, u zraku se okrenuo za 180 stepeni i nastavio “ Venti quattro mille baci...”
Odmah smo ufatili svaki pokret i muziku.
Izasli smo u pauzi prenosa festivala iz Prostorija da se posamopi.
Odmah onde uz zid na ulazu u Prostorije. Ko nas gleda u dva ujutro.
Bilo nas je jedno cetiri-pet i postrojili smo se u jednu liniju.
Odjednom, Medo, kad je zavrsio sanjepi, skoci okrenu se u zraku za sto osamdeset stepeni i zadera se “ Venti kvatro mile baci...”
I tako smo svi, kako je ko zavrsavao skakali, okretali se u zraku i derali se u noc.
2008-03-09 - Cico Kabiljo
Evo i mene
Probat cu skoro nemoguce a to je da odgovorim, odn. prokomentarisem trima vrsnim saradnicima bloga.
Prvo moram reci da sam ponosan i pocascen sto poznajem nekoliko decenija Pavleta, sto se dopisujem i salim sa s njim. To osjecanje je kod mene jos od nasih mladalackih dana, te od Pavletovih prvih novinarskih koraka, pa i poslije, sve do danas. Sa zadovoljstvom se sjecam vremena kada smo ja ili moja supruga imali ulogu teklica (kurira) i sa zadovoljstvom nosili u Zagreb, u redakciju "Vjesnika", Pavletov pisani materijal i fotografije, da bi na vrijeme bili uvrsteni u tisak.
Nasoj Dunki duzan sam odgovor za moje "zaboravljanje" cestitanja Dana zena. Moje je misljenje da tek kad taj praznik iscezne i ne bude se vise slavio, tek tada ce zene biti ravnopravne. Moj skromni doprinos tome je njegovo neobiljezavanje, vec moje ponasanje prema zenama tokom cijelog mog zivota.
A za Nerku kratka poruka: pomalo sam "razocaran i uvredjen". Pa sto moj Nerko cesce ne pises, toliko toga imas u "dokumentima", sve je veoma interesantno, toliko si proputovao, toliko ljudi sreo po cijelom svjetu. Kad smo se kratko druzili ovdje u Kanadi zadnjih godina, "otvorio" si par njih i mene i neseg prijatelja si odusevio sa svojim zapazanjima, memorijom, anegdotama. Jedva cekam tvoju sljedecu pricu.
Cico
2008-03-08 - Pavle Pavlovic
Perez je Kubanac
Osmi mart mi je donio dva prijatna iznenadjenja. Prvo mi ga je üvalio "moj" dobri Cico. Neka,neka - doce ce Cico na kolica...Drugo je bila odlicna Nerkina prica "Patricia". Bio sam sto posto u pravu kada sam tvrdio da gospon Lalic ima dara za pisanje. Mislim da ga cak i malo koristi - koliko li se tek prozivljenih prica slilo u njegovu glavu. Medjutim, moram mu pomoci u jednom Perez Prado je bio Kubanac, koji je na vrijeme prebjegao u Majami, na Floridi. Tamo je sa svojim, vecinom, kubanskim muzicarima osnovao cuveni orkestar. Zato jadna slatka meksicka Patricia, koja ne moze ni oprepeliti Nerkinoj Vesni,nije nikada ni cula za Prada i njegovu "Patriciu". Inace, tu pjesmu poznaju uglavnom ljudi koji su duboko zagazilu sedmu ili osmu deceniju zivota i koji ponekada farbaju kosu.
Pavle P.
|
| |
 |
|
Ovaj spomenar očekuje sjećanja i priče o našoj raji iz vremena prošlog i vremena današnjeg
Pošalji priču |
Stare i nove priče:
|
